Medonosnu pčelu ka cvetovima privlače hrana, miris, oblik i boja
Medonosna pčela u toku dana ima 10-14 izleta iz košnice (12 u proseku), na paši se prosečno zadržava 10-12 minuta i poseti od 1000 do 4000 cvetova (u proseku 2.500) u toku dana (Mladenović i sar., 2013). Na osnovu informacija koje dobijaju od pčela izviđačica (eng. scout bees) pčele donose odluku koji izvor hrane će posetiti.
Na antenama pčele nalaze se senzorni receptori (sensillae) koji su odgovorni za raspoznavanje mirisa i imaju presudnu ulogu u hemijskoj komunikaciji pčela. Ovi receptori igraju važnu ulogu u prepoznavanju i markiranju cvetova.
Za vreme toplog dana iz cveta se ispušta veliki broj isparljivih mirisnih komponenti. Ako medonosnu pčelu u cvetu očekuje bogata nektarna ili polenska nagrada ona će izdvojiti ove cvetove u mnoštvu drugih pamteći njihov miris
Pčele razlikuju boje
Na osnovu eksperimenata utvrđeno je da pčele razlikuju boje jer su se vraćale na pojedine veštačke hranilice (sa i bez hrane) obojene različitim bojama. Pčele razlikuju žutu, plavo zelenu i plavu boju, a vide i u ultravioletnom spektru (UV). Opseg njihovog vida varira na talasnoj dužini od oko 350 nm do 650 nm.
Pčele su slepe za crvenu boju. Cvetovi mogu reflektovati jednu boju, a neki od njih reflektuju u ultravioletnom spektru. Za ljudsko oko cvet maslačka je žute boje, ali za pčelu su pojedini spoljni delovi cveta ljubičaste boje koja je vidljiva u UV spektru. Kada započnu sa radom na cvetovima jedne boje nastavljaju da ih kontinuirano posećuju. Međutim, ako vrsta bilja ima cvetove različitih boja tada pčele posećuju cvetove različitih boja i tada ignorišu boju kao faktor distinkcije (Mather, 1947).
Pčele su sposobne da razlikuju oblik cveta i formu biljke ali je vizuelna oštrina ove slike mala i zato bolje razaznaju visinu biljke i poziciju cveta na biljci (Manning, 1956).
Kako pčela skuplja nektar i o njenoj anatomiji možete pročitati ovde.
Pčele prepoznaju i pamte signale
Najvažniji signali koje pčele u nameri da pribave hranu iz prirode prepoznaju i pamte su olfaktorni signali. Hemijski signali poput mirisa mogu indirektno delovati tako što mlade medonosne pčele pamte miris hrane kojom su hranjene u košnici. Kada prvi put izlete iz košnice kao radilice, pčele traže hranu sa istim mirisom.
Pčele su sposobne da razlikuju i pamte veliki broj olfaktornih nadražaja i tako razdvajaju cvetove u kojima ih očekuje nagrada u vidu hrane a u kojima ona izostaje (Viik, 2012, Hepburn i Radlof, 2011). Boja cveta može biti opredeljujući faktor za posetu medonosnih pčela biljci. Boja kruničnih listića može da varira i najčešće zavisi od prisutnih pigmenata (flavonoida, karotenoida ili betalaina). Flavonoidi su najkoloritniji pigmenti.
Na primer, pčele rado posećuju cvetove volujskog jezika (Anchusa officinalis L.) koji ima vrlo uočljive tamnoplave vrhove kruničnih listića sa beličastim ili svetloružičastim nijansama ka njegovom dnu. Ova raznobojnost kruničnih listića posledica je prisustva antocijanina. Zahvaljujući ovom kontrastu cvet se lako može uočiti sa velike daljine. Krunični listići su na vrhu krunice otvoreni tako da čine ravan plato na koji pčela lako može da sleti.
Međutim, ima biljaka koje imaju cvetove čiji oblik podseća na trubu. Takav je slučaj na primer sa cvetovima volujskog jezika koji su cevasti, duboki i relativno uski što su otežavajući faktori da medonosna pčela dođe do nektara koji se luči iz prstenastih nektarnih žlezda oko plodnika na dnu cveta. Kod biljaka koje imaju cvetove sakupljene u cvasti ili su cvetovi sa velikim kruničnim listićima, lakše budu uočeni i češće posećeni od strane oprašivača.
Ako je dubina krunice cveta velika, kao što to može biti slučaj kod bele deteline, tada medonosna pčela teže dolazi do nektara i smanjuje posetu Cvetovima.
Medonosna pčela može vršiti diferencijaciju izbora mirisa cveta
Cvetovi proizvode različite mirise koji obično trebaju da privuku insekte oprašivače i neki od njih imaju izuzetno osetljivo čulo mirisa. Kom mirisu i cvetu će insekti dati prednost zavisi od vrste biljaka. Diferencijaciju izbora mirisa cveta medonosna pčela može vršiti i na nivou iste biljne vrste.
Medonosna pčela slabo posećuje cvetove kruške zbog male količine izlučenog nektara po cvetu i kaprilne kiseline u njemu koja repelentno deluje na pčele. Ipak ona posećuje cvetove kruške zbog sakupljanja polena.
Sa druge strane pčele vrlo rado posećuju cvetove jabuke. Miris cvetova može varirati u okviru iste vrste biljaka. Tako mnoge različite orhideje imaju samo sebi svojstven miris tako da ih posećuje samo jedna određena vrsta insekata.
„Flower constancy“ (cvetna konstantnost)
Zbog ovakvih slučajeva definisana je pojava „flower constancy“ (cvetna konstantnost) ili „pollinator constancy“ (konstantnost polinatora). Ona podrazumeva stalnost posete pojedinih oprašivača isključivo cvetovima jedne vrste biljaka ili cvetovima pojedinih biljaka unutar vrste.
Insekti pri ovoj pojavi izbegavaju posetu cvetovima drugih vrsta bilja koji bi potencijalno bili i bolji izvori nektara i polena od one koju trenutno posećuju. Za ovu tzv. cvetnu konstantnost koristi se i termin „loyalty of pollinator“ (odanost oprašivača).
Kod različitih vrsta biljaka veličina pora na nektarnim žlezdama nije ista i ona može uticati na veću ili manju produkciju nektara. Ova pojava može učiniti cvet više ili manje atraktivnim za insekte oprašivače, a posebno za medonosnu pčelu. Pojedine vrste biljaka mogu biti oprašene samo u kratkom vremenskom periodu. Zato se lučenje nektara u cvetovima može poklopiti sa terminom koji je najpogodniji za oprašivanje i na taj način se povećava atraktivnost za oprašivače.
Medonosna pčela je uglavnom «verna» poseti cvetu jedne iste vrste dok ne dođe do oplodnje. Na primer jedna pčela može stalno posećivati cvetove jabuke, dok druga pčela iz istog pčelinjeg društva može posećivati cvetove maslačka u zasadu jabuke. Ovakvo ponašanje pčela može se promeniti ako u cvetovima jedne od navedenih vrsta izostane nagrada u vidu nektara (James i Pitts-Singer, 2008).
Ako je cvet biljke lako uočljiv, prijatnog mirisa za medonosnu pčelu i dovoljno velik i pogodan da na njega može lako da sleti i dopre do nektara i polena, za takvu biljnu vrstu potreban nam je manji broj pčelinjih društava za oprašivanje po jednom hektaru površine.
Izvor Praktium iz Pčelarstva dr Nada Plavša i dr Nebojša Nedić