Istorijski prikaz lečenja lekovitim biljem u Srbiji
Da bismo uopšte počeli da shvatamo današnju medicinu, potrebno je shvatiti istorijske tokove koji su se desili pre pojave antibiotika, vakcina i drugih lekova koji zntatno poboljšavaju čovekov kvalitet života. Pre svega, reč je o lečenju lekovitim biljkama. Lečenje lekovitim biljem je staro koliko i sama ljudska civilizacija. Takvo lečenje je svakako i prvi poznati pristup lečenju "bolesnog" čoveka. Čovek je u sopstvenoj muci kažu zapisi posmatrao šta rade životinje i koristio iste trave i za sebe. I zato, kada se govori o istoriji veštine pravljenja lekova, onda se u prvom redu misli na upotrebu lekovitog bilja. Odnosno, na farmakognoziju- prirodnu nauku u sklopu farmakologije, kao nauku o lekovitim sirovinama biljnog, životinjskog pa i mineralnog porekla. Daleko, pre nove ere, u zemljama poput Kine, Indije, i Egipta ljudi su znali kako da leče i da na našu sreću, ostave bilo kakav pismeni trag o tome. Pored biljnih lekova, detaljno su opisani praškovi, pilule i drugi farmaceutski oblici koji su i danas u upotrebi. Biljke poput žalfije, nane, bršljena, šafrana itd su jasan pokazatelj da je tadašnji čovek posedovao zavidno znanje u lečenju čoveka. Погледајте ову објаву у апликацији Instagram Објава коју дели ORGANSKI PRIRODAN EKO MED (@tajne_meda) дана 19. Апр 2019. у 5:49 PDT Ma koliko smatrali da su današnja farmakološka znanja velika, naša skromnost nam nalaže da moramo da priznamo kako su neki "primitivni narodi" po merilima nekih drugih, razvijenijih, iako nepismeni, bez ikakvog modernog znanja o anatomiji, fizologiji, ili hemiji, bili u stanju da spreče i izleče mnoge bolesti pred kojima je ponekad i današnja medicina nemoćna. Sasvim je sigurno da i dan danas možemo da izvučemo mnogo više nego što mislimo od naših predaka ili dalekih naroda koji su znali mnogo više od nas. I pored redovnih mogućnosti stručnog lečenja, i danas su u mnogim krajevima u Srbiji očuvani oprobani domaći lekovi. Sasvim je opravdano, smatraju lekari, što se ovom načinu lečenja pribegava kod minornih intervencija. Doselviši se na Balkansko poluostrvo u petom veku, zapisi kažu da su slovenska plemena zatekla skromne ilirske zapise o medicini. Romejski istoričirai su malo pisali o tome kako su se Sloveni lečili, ali određene struje danas tvrde da je verovatno da se sve završavalo na gatanju ili bajanju. Činjenica da su Sloveni oduvek koristili med u ishrani i pili dobru medovinu dopušta pretpostavku da su med mogli koristiti kao lekovito sredstvo. Na žalost, nema pisanih tragova da su naši daleki preci koristili lekovita svojstva...